Vidikovac Kozji kamik

Kozji kamen je jedan od najlepših vidikovaca u Srbiji sa kog se pruža neverovatan pogled na Zavojsko jezero, staroplaninske vrhove i visoravni, kao i na selo Pakleštica, gde se reka Visočica uliva u jezero. Ovo je jedan od vrhova planine Vidlič i nalazi se u delu zvanom Visok. Stazom koja kroz borovu i hrastovu šumu vodi do samog vidikovca, potrebno je nešto više od jednog sata pešačenja. Pogled od kog zastaje dah i ne previše zahtevna staza čine ga  nezaobilaznom destinacijom, kako za lokalno stanovništvo, tako i za turiste koji se odluče da posete Staru planinu.

Vidikovac Smilovica

Vidikovac Smilovica nalazi se na Staroj Planini, na obodu Zavojskog jezera, par kilometara od sela Pokrevenik. Jedan je od najposćenijih vidikovaca, sa kog se pruža neverovatan pogled na najlepše delove Stare Planine (Babin zub, Midžor, Zavojsko jezero), Vlaške i Suve planine. Staza do ovog prelepog mesta nije zahtevna, čak se može stići i kolima, ali svakako preporučujemo laganu šetnju i uživanje u čistom planinskom vazduhu. Na samom vidikovcu postavljeni su mobilijari, pa uživajući u pogledu, možete popiti kafu i odmoriti pre nego što krenete nazad.

Vidikovac Tumba

Pre svega zbog svoje slabe pristupačnosti, ovaj vidikovac predstavlja još uvek retko posećen lokalitet, iako svojom atraktivnošću to svakako ne zaslužuje. Fantastičan pogled na selo Temska i dolinu reke Temštice kao i na njen kanjon, koga meštani od milošte zovu Mali Kolorado, pruža se sa samog vrha. Staza koja vodi do vidikovca kreće u neposrednoj blizini HE Temac, slabo je obeležena i ne preporučuje se obilazak bez vodiča. Sam vrh je neobezbeđen i zahteva dodatan oprez ukoliko se nađete na njemu.

Crni vrh

Crni vrh je vrh planine Vidlič i dobro je poznat Piroćancima, jer je vidljiv gotovo iz svakog dela grada. Na samom vrhu se nalazi repetitor Radio Televizije Srbije, koji je za vreme bombardovanja 1999. godine bio jedna od meta NATO bombardera. Mali broj ljudi zna da pored repetitora postoji utrdjenje od kamena koje datira iz 1892. godine, podignuto od strane srpske vojske nakon poraza u srpsko – bugarskom ratu, ne bi li se bolje zaštitile istočne granice. Zidovi tvrdjave su debljine 1.6 metara, tvrdjava ima kameni svod iste debljine, a unutrašnja dužina je 40 ljudskih koraka. Ona je bila dovoljno jaka da odbije sve napade brdske artiljerije, ali nije nikada služila svojoj svrsi. Sa Crnog vrha se pruža neverovatan pogled na celu pirotsku kotlinu, zbog čega je ova destinacija veoma zanimljiva. Staza nije obeležena, pa se svakako preporučuje obilazak sa vodičem.

Rosomački vrh

Rosomački vrh, u narodu poznat kao Kukla je jedan od vrhova Stare Planine koji se prostire iznad sela Rosomač, sa severoistočne strane i izletišta Vrelo, sa zapadne strane. Staza do ovog vrha vodi uglavnom kroz borovu šumu, uz konstatan uspon. Put je širok i prostran, jer ga meštani koriste za odlazak u šumu i njive, a na nekim mestima oivičen betonskim stubićima, što znatno olakšava uspon po dubokom snegu i zimskim uslovima. Dok se krećete ka vrhu, uzivaćete u prelepom pogledu na planinu Vdilič i kotlinu koja vodi ka Dimitrovgradu, a sa samog vrha kao na dlanu se vidi ceo venac Stare Planine na granici s Bugarskom, najvisi vrhovi Vidliča, Izatovsko polje uz tok Visočice i prelepe doline Rosomačke, Jelovičke, Dojkinačke reke. Na istoku pogled dopire do vrha Kom u susednoj Bugarskoj, a na severu do Kaca - kamena i Koprena.

Vrh Babin Zub

Babin Zub je najpoznatije izletište i skijalište na Staroj Planini, u okolini Knjaževca, a na oko sat i po vremena vožnje od Pirota. Dobilo je naziv po istoimenom vrhu, koji po svom obliku podseća na stari zub. Zapadna strana ovog vrha je karakteristična po vertikalnim odsecima stena sa visinom i do 200 metara. U poslednjih desetak godina, izgradjeno je više skijaških staza, luksuzni hotel na Jabučkom ravnistu kao i prva gondola u Srbiji. U podnožju stenovitog vrha nalazi se i hotel “Babin Zub” sa kapacitetom od oko 60 ležajeva. U neposrednoj blizini ovog hotela nalazi se planinarski dom “Midžor”, odakle počinje uspon na istoimeni najviši vrh Stare Planine. Skijalište je dosta posećeno tokom zimskih meseci i trajanja ski sezone, a pravi raj za ljubitelje prirode i planinarenja predstavlja letnja sezona, kada je mnogo mirnije i bez gužvi.

Vrh Basarski kamen

Basarski kamen je jedan od najlepših vrhova planinskog oboda Pirotske kotline. Drugi je po visini vrh planine Vidlič, jednog od venaca Stare Planine, koji se odvaja od glavnog venca kod vrha Kom u susednoj Bugarskoj. U osnovi je izgradjen od peščara, glinaca i škriljaca, a preko ovih stena leži debeli sloj krečnjaka, čija se masa prema Pirotu završava visokim i strmim odsekom. Nalazi se na oko petnaestak kilometara severoistočno od Pirota, iznad sela Basara, po kojem je ovaj vrh dobio ime. Uspon kreće sa Planinarskog doma, poznatog pirotskog izletišta, stazom koja vodi kroz šumu. Nakon sat i po vremena hoda, stiže se do samog vrha sa kog se pruža pogled na celu Pirotsku kotlinu, vrhove Trem, Mosor i Sokolov kamen na Suvoj planini, Midžor, Babin zub, Kopren, Tri čuke na Staroj Planini, piramidu planine Rtanj, a u daljini po vedrom vremenu nazire se planinski masiv Kopaonik. Ukoliko odlučite da svoj odmor provedete na Staroj Planini, preporučujemo da sa vodičem, na ovom vrhu dočekate zalazak sunca i uživate u nestvarnim prizorima koje pruža ovaj vidikovac.

Stena Dupni kamen

Dupni kamen nalazi se na južnim padinama planine Del, ogranka planine Vidlič i razdvaja dolinu Dobrodolske reke od doline Visočice i Zavojskog jezera. Nalazi se tačno preko puta Planinarskog doma, jednog od omiljenih izletišta Piroćanaca. Predstavlja prirodni otvor nepravilnog oblika (dupka), po kome je dobio naziv. Ovaj redak mikro oblik površinskog kraškog reljefa nastao je rastvaranjem i razaranjem krečnjaka jedne uske i izdužene grede i prema podnožju se nastavlja u kratke, široke, fosilne pećinske kanale. Ovo mesto je u prošlosti bilo poznato kao stečište hajduka. Put do Dupnog kamena nije previše zahtevan, i prolazi kroz hrastove I borove šume, a pre samog cilja nalazi se jedna od najvećih česmi u pirotskom kraju. Sastoji se od dvanaest korita koja  i danas služe kao pojila za krdo krava. Sa same stene, pruža se prelep pogled na venac planine Vidlič na južnoj strani, a sa suprotne, severne, na veliku livadu koja hrani veliki broj grla stoke.

Vrh Kopren

Kopren, vrh Stare Planine, nalazi se na samoj granici sa Bugarskom. Zaštićen je 1985. godine kao tresavsko stanište na kome žive biljka mesožderka, rosulja i druge značajne biljne vrste na teritoriji od oko deset hektara. Postoji više puteva kojima se može doći do samog vrha, od kojih je najzanimljiviji uz Dojkinačku reku. Avantura počinje sa završetkom makadamskog puta koji prolazi kroz strogo zaštićeni rezervat prirode Arbinje. Ako ste odlučili da do ove tačke dodjete vozilom, put dalje morate nastaviti pešaka. Posle sat vremena hoda, stiže se do prelepog vodopada Tri kladenca na Dojkinačkoj reci. Dobro sakriven u samom srcu Arbinja, okružen netaknutom prirodom, pravo je mesto za kratku pauzu i mali predah. S obzirom da je voda hladna i čista, slobodno možete obnoviti svoje zalihe vode za piće, jer odavde kreće najteži deo staze ka vrhu. Posle nešto više od sat vremena jakog uspona kroz šumu, ugledaćete neverovatne prizore Koprenskog platoa, prošaranog četinarima i niskim rastinjem. Ukoliko budete pratili utabanu stazu, naići ćete na mala jezera, izvore Dojkinačke reke. Ima ih tri i zovu se isto kao i prethodno pomenuti vodopad Tri kladenca. Krećući se ka vrhu, pažnju će vam odvlačiti ukusne brusnice i borovnice kojih ima u izobilju. Posle nešto više od sat i po vremena stiže se do graničnog kamena i samog vrha sa kog se pruža neverovatan pogled na ceo greben Stare Planine i susednu Bugarsku. Ovaj uspon zahtevu dobru fizičku pripremljenost, ozbiljnu obuću i opremu, a s obzirom da staza nije dobro obeležena, nemojte u ovu avanturu bez vodiča.

Vrh Midžor

Midžor je najvisi vrh Stare Planine u Srbiji i nalazi se na samoj graničnoj liniji Srbije i Bugarske. Nedaleko je izvor Trgoviškog Timoka i Loma, a geološku osnovu Midžora čine permski crveni pesčari. Staza koja počinje od planinarskog doma i vodi do samog vrha i kamena koji označava najvišu tačku uže Srbije nije previše zahtevna, medjutim, zbog potpune izloženosti suncu, pogotovo u letnjim mesecima treba nositi dovoljno vode i adekvatnu zaštitu od sunca. Tokom celog uspona koji traje oko 3 sata, neprestano se smenjuju prelepi pejzaži, a svako godišnje doba sa sobom nosi neku svoju čar. Sa  samog vrha se pruža neverovatan pogled na vrhove Kopren, Tri čuke i  Vražja glava, zbog čega je Midžor nezaobilazna avantura svakog planinara.

Vrh Srebrna glava

Srebrna glava je zbog svoje udaljenosti i nepristupačnosti, jedan od ređe posećivanih vrhova Stare planine. Predstavlja najistočniju geografsku tačku Srbije. Uspon ka Srebrnoj glavi počinje iz sela Senokos, uz Vodeničku reku, i putem kroz mešovite šume u kojima dominira breza. S obzirom da na ovom delu planine, stočarstva gotovo da više i nema, često se nailazi na predele obrasle gustom klekom, što dodatno otežava kretanje. Kao i  ostali delovi Stare planine i ovaj je bogat potocima i izvorima, pa svoje zalihe pijaće vode možete obnoviti na gotovo svakom koraku. Sa samog vrha, pruža se neverovatan pogled na vrhove Kopren, Tri čuke, Vražja glava, kao i na piramidu vrha Kom, koji se nalazi na Bugarskom delu Stare planine. Ukoliko ste spremni da se upustite u osvajanje ovog vrha, nemojte ni u kom slučaju to raditi bez vodiča.

Vrh Stražna Čuka

Stražna čuka je vrh glavnog grebena Stare Planine u Srbiji. Startna tačka uspona do ovog vrha je iz planinarskog doma u selu Dojkinci. Makadamskim putem od doma, na samo stotinak metara, sa desne strane, kreće konstantan uspon kroz bukovu šumu, uz potok. Posle dva sata hoda, ispod Bodinog vrha, stiže se do kraške uvale Ponor, gde se može napraviti kratka pauza za obrok i uživanje u neverovatnim pejzažima beskrajnih livada, a pored toga i obnoviti zalihe pijaće vode. Dalje, ka Stražnoj čuki, kreću predeli polegle kleke i prvi stenoviti delovi. Sa desne strane spušta se stenovita litica platoa, koja zatim u blažem nagibu prelazi u četinarske šume i sve tako do kanjona Jelovičke reke. Sa druge strane kanjona, uzdižu se vrhovi na samoj granici sa Bugarskom: Mučibaba, Tupanac, Kaca - kamen; Sa samog vrha pruža se neverovatan pogled na Koprenski plato, Široke luke i veliki deo masiva Stare planine.  Ispod čuke je Goveška poljana, okružena gustom zimzelenom šumom.

Vrh Tri Čuke

Tri čuke je jedan od najatraktivnijih vrhova Stare Planine i  smešten u njenom zapadnom delu. Najpristupačniji put ka ovom vrhu je preko sela Dojkinci, kroz Arbinje, makadamskim putem, a kasnije kroz šumu i kleku. Interesantan je po tome što obuhvata retku subalpsku zajednicu bora krivulja i predstavlja jedino nalazište te retke vrste koje je do sada sačuvano, pa zbog toga spada u kategoriju strogih prirodnih rezervata. Sa samog vrha pruža se neverovatan pogled na ceo greben ovog dela Stare Planine, kao i na susednu Bugarsku. Pored svoje lepote, poznat je i po legendi da se ispod samog vrha nalazi Zlatni grad i skriveno blago popa Martina. Ukoliko odlučite da se upustite u avanturu do ovog vrha, imajte u vidu da su brojni izazovi u pogledu orijentacije i  fizičke pripremljenosti, kao i da staza nije markirana, pa vam svakako preporučujemo da to uradite u pratnji iskusnog vodiča.

Vrh Vražja Glava

Vražja Glava je jedan od vrhova centralnog grebena Stare planine u Srbiji. Uspon na ovaj vrh može se izvesti iz više pravaca, a za one ozbiljnije i fizički dobro pripremljene planinare, pravi užitak predstavlja staza od Babinog zuba, preko Midžora, do Vražje Glave. Startna tačka ove rute je kod restorana “Plaža” na Sunčanoj dolini. Krećući se polako ka Midžoru, dobro obeleženom stazom, možete uživati u prelepom pogledu na ceo planinski greben. Posle izlaska na Midžor, stari patrolni put uz samu granicu vodi ka Orlovom kamenu, Martinovoj i Golemoj čuki. Na par kilometara od Midžora, makadamski put se sužava i postaje kozja staza, sve do Vražje glave. Pozicija samog vrha je sjajna, deo gde veliki grebenski masiv Bratkove strane od Zavojskog jezera udara u glavni greben Stare planine. Sa jugoistočne strane je Dojkinačka udolina i divan pogled na Tri čuke, Kopren, Arbinje i Krvave bare, a u pravcu severozapada je udolina Toplog Dola, Midžor, Babin zub, Martinova čuka. Drugi pravac odakle se može izvršiti uspon je iz sela Dojkinci, tačnije dolinom  Arbinja, putem koji vodi do prevoja Beleđe odakle kreće glavni uspon na Vražju Glavu.

Vrhovi Bratkova strana i Mramor

Bratkova strana je jedan od vrhova centralnog masiva Stare planine. Uspon do ovog vrha se može izvesti sa nekoliko strana, a definitvno, najlepši je iz pravca Arbinja. Sama staza nije previše zahtevna, medjutim potrebno je odvojiti ceo dan i krenuti na vreme, jer će vas neverovatan pogled tokom celog puta “ometati” i terati da stalno pravite pauze, kako bi fotografisali nestvarne pejzaže. Sve je kao na dlanu, od Midžora do Srebrne glave, proplanci i livade, do beskrajnih pašnjaka Vrtiboga iznad neprohodnih litica. Ovaj lokalitet je stanište smrče, kleke, borovnice I tetreba. Dalje se možete spustiti nešto niže do vrha Mramor, gde se nalazi lep letnjikovac, pa možete napraviti malo dužu pauzu, odahnuti i u  hladu uživati u pogledu.

Visoravan Vrtibog

Severno od staroplaninskog sela Gostuše nalazi se visoravan Vrtibog, brdoviti venac nepreglednih livada. Prostrano i travom prekriveno dno Vrtiboga bilo je stanište hiljade grla, koliba stočara i mlekara, od kojih su danas ostali samo temelji kamenih koliba i krda divljih konja, koji lutaju po netaknutoj prirodi ovog dela Stare planine. Njaveći deo ovog terena sastoji se od nabranih krečnjaka, a severozapadni deo čine sitnozorni peščari. U njima se javlja više izvora hladne planinske vode, koja posle kraćeg površinskog toka nestaje u vrtačama i ponorima, od kojih su neki gotovo nevidljivi. Spoj mira, tišine i fascinatnih predela, od kojih zastaje dah, čine ovo mesto pravim rajem za ljubitele prirode.